О Народној омладини

19

ске структуре Југославте, показује да је задатак реалан и да се већ остварује.

Отуд је јасно какву крупну грјешкм праве они омладински руководиопи коти на Народну омладину гледају као на ~нижу“ организадију, као на неку врсту кандидатског стажа за неку вишу

омладинску организацију, конкретно за Савез

комунистичке омладине Југославије. Исту такву грјешку праве и они руководиопи за које Народна омладина није дозољно револуционарна, зато што у свом називу не носи обиљеипе комунистичке организаџи]’е, али за које је превише „широка и ла* бава“, јер у сзоитм редовима скупља натшире сло]'еве омладине. међу којима има један број оних коlн нијесу потпуно рашчистггли са старим схватањима. У суштини, по своме програиу, по својо] ахтивности у изградњи нове Југославије (а то није само економски него у првом реду политички задатак) Народна омладина претставља најпрогресивнију. најреволупионарниЈу, најјединственију омладинску организаџНу у свијету послије Комсомола. организаџшу коЈа има све услове да се и даље развија, шири и подиже.

Сектатке грјешке наших омладинских руководилапа ос]’ећа]’у се у пракси у разним облиџима. Једна од на]'озбиљниl’их састојн се у томе што пеки омладински руководиоци умјесто да непрестако проширчју базу Народне омладине, сами кзазивају вјештачки раздор и на тај начин одвајалу од изградње нове Југославите читаве сло]'еве младића и дтевојака. Тако ]‘е у Џрно]' Гори дуго вртеме владала нека теорт'а о ~четничко]'“ омладини (омладини која потиче из породиџа из ко]'их је кеко био у четкицима). Иако ]'е та омладина по-