О Народној омладини

20

казивала искрену жељу да учествуЈе у нзградњи нове Југославије, њој је то због секташког става било отежавано или онемогућено. Илн други примјер; у неким срезовима Србије, за вријеме избора у омладинској организацији, ннје се дало право бирања оним омладинцима који су били нз богатнјих сељачких породица, иако су овн нскрено хтјели да раде у Народној омладнни, чак се шг чела стваратн и нека теорнја о „кулачкој" омладнни и како њу треба нскључнтн из рада.

Те и сличне грјешке показују да нскн нашн омладннски руководиоци још увијек нијесу схватили да однос према омладини треба одређиватн на основу тога колнко ко волн ову нашу нову државу, њену слободу и независност н њене демократске тековине н да Је свој омладнни која се познтивно односн према свему томе мјесто у организацији. Па чак н са оном омладином која је из неких разлога можда привремено заведена, не треба губити контакт, него треба дјеловати па њу и настојати да се и она стресе својах погрјешних погледа.

Истнна је да не треба потцјењивати утнцај којн разни елементи, непрнјатељски расположенн према нашој држави, могу да имају на извјесне омладинце. Али из тога слиједи за нас само један закључак: треба појачати рад баш међу том омладином, тој омладини треба пружнти више по' моћн, објашњавајуКи јој ствари које су јој нејлсне н развијајући идејно-политичкн рад организације. Међутим, постоји и грјешка која је потпуно сушротна овој првој то је потггуна безндејност која је у' неким наши:,: организацијама. На рачун ширине, да би се нмао што већи број чланства на