О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

— 10 —

револуције, може се рећи да само још људи, који не виде или неће да виде стварноет, могу тврдити како већина очекује решење светске кризе од социјалиста и социјализма.

За ово годину и више дана, протеклих од руске револуције, руски револуционарни социјализам је дао на пракси страшније резултате по Демокрацију и све оно што она собом народима треба да донесе него што је, за тако кратко време, икада био кадар учинити најгори царизам. Један бројно највећи народ у Европи, бацили су извесни руски социјалисти у политичко и економско ропство најгрубљега милитаризма какав је икад у свету постојао. На тај су начин они појачали тај груби, германски милитаризам, дајући му нове снаге да настави отимати слободу другим народима. И ако би, не дај Боже, социјалисти других савезничких земаља пошли путем руских бољшевика, онда би ми у ствари доиста дошли у положај да дочекамо решење светске кризе поглавито социјалистима. Само, било би то решење несрећно по цело Човечанство, па и за нас и за нашу Југославију, којој се г. Слепчевић и обрће да јој каже како већина, па и он, очекује решење светске кризе од социјализма. у . Рушећи стари облик владавине — што још

није никакво зло — руски су социјалисти, или тачније они који су међу њима данас најмоћнији и држе власт у Русији, бољшевици, уништили у ствари и саму руску државу. Ако су, за време царства руски фабрички радници и сељаци били експлоатисани од руских капиталиста и спахија, њихов јарам под бољшевицима постаје двоструко тежи, јер га ови одведоше не само у економско него и у политичко ропство најгорему међу туђЂинима који се могао изабрати.

Руски бољшевици имали су и војске и оружја