О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

== 0

гледају ствари и да их због тога увек боље виде и боље цене од сваког другог. Како онда пустити приватну иницијативу испред службене, кад приватни не виде много што-шта и не знају многошта, што би их могло одредити да не ударе овом него оном стазом2! А ја сам већ рекао да је данас, кад се одиграва наша судбина, прече од свега другог тежити главном циљу, јер то значи погодити прави пут. Ако се учине погрешке и ако нам се оне освете, никакве вајде неће наш народ имати од извињавања што смо имали добре намере. Данас су добре намере само и једино: дисциплина и једнодушност.

На тој тачки, управо, не слажемо се ја и г. Слепчевић. Из овога што следује видећете какво је г. Слепчевићево мишљење о приватној иницијативи у националном раду.

»

На првом месту г. Слепчевић, у поменутом свом предавању, тврди како већина у свету очекује решење светске кризе од социјализма. «Пре него је, вели, социјализам — од кога данас веЋина очекује решењс светске кризе — продро у масе њега су кроз целу прву половину ХТХ века приређивали теоретичари (стр. 8), чија нам имена ређа г. Слепчевић, Међу Французима ци-. тира Прудона, а међу Немцима Карла Маркса.

тета је само што нам је г. Слепчевић пропустио напоменути од чијег социјализма већина очекује решење светске кризе: да ли од онога Прудоновог или од онога Марксовог% Јер, колико су ствари данас познате, Маркс је Прудонове принципе називао « шупљом фразом. » Што је, пак, овде за нас главно то је што је Маркс био непријатељ слободе малих народа. Међутим, после свега онога што смо видели да се догодило у Русији и у другим земљама, од почетка руске