О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

Пе

Југословенски програм није у културном уједињењу нашег нашег народа, него у државном уједињењу. Тако га је поставио цео наш народ. А ако се снаге, које тлаче наш народ извуку читаве из овога данашњег ратног окршаја, ако би, несрећом, Централне Силе остале победиоци, оде онда и наше државно и наше културно уједињење. Пример Румуније и сувише је речит, да не говорим о Пољацима и Украјинцима. Уговор недавно потписат у Букурешту, најбоље показује колико Централне Силе ружно погледају и на то културно уједињење. Тај уговор је прекинуо и оно мало културних веза, које је Румунија, пре овога рата, имала са Румунима у Угарској. Не треба се, дакле, ту ни мало варати, ни предавати каквим надама.

Нека ми нико не замери што ја овако говорим. То је моје убеђење. Можете га и ви примити или не примити, ваша је ствар. Али ја вае само за једно молим : да и ви, као и ја, посматрате ствари са једне тачке гледишта, једине са које се оне данас и могу посматрати, са гледишта данашњих прилика у којима се наш народ и цео свет налазе.

Ми смо данас у пуном јеку рата. Везе између нас овамо на страни и оних који су тамо остали прекинуте су. И кад је реч о «приватној иницијативи» у националном раду, држим да та иницијатива, данас, у оваквим приликама, и по месту где се налазимо и по околностима којима смо окружени, треба да је на првом месту упуЋена ослобођењу и избављању нашег народа од мука и патњи, које данас преживљује, и треба да буде хармоније у тој иницијативи. А да би то могло бити, она треба да иде узастопце за службеном иницијативом. Нико не може спорити да су данас службени кругови у положају да изближе