О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

-_ ДА

То је питање на које вам не умем одговорити кад је реч о свима нама Србима и Југословенима. Изгледа да има међу нама и таквих који се тим примером нисмо хтели поучити, па то нисмо хтели учинити чак ни онда кад се видело, како и у Италији дођоше к себи и отворише очи пред саботажом „рата, коју тамо створише италијански социјалисти и други дефетисти, приређујући Италији онај зимушњи пораз на фронту горичком.

Један од непоучених је, чини мисе, иг. Слепчевић кад нас, и поред овога, уверава, како већина у свету очекује решење светске кризе од социјалиста; и уто нас он уверава у тренутку када се социјалисти свих културних западних народа збијају у густе редове да, у заједници са осталим класама свога народа, бране не само своју слободу него и слободу других демократских народа, па и слободу нашу, слободу наше будуће национално уједињење државе.

Да би вам била јаснија идеја о томе шта и како г. Слепчевић мисли кад нас уверава о томе како већина очекује решење светске кризе од социјализма, напоменућу вам укратко још неке ствари из његове књижице:

« Ја, вели г. Слепчевић, и овај пут, као и другом приликом, истичем да проблем Југославије није џ првом реду проблем њених граница него проблем друштвених пдеала, демократских до краја. » (стр. 15).

Шта значи тог

Г. Слепчевићу је, изгледа, прилично свеједно колика ће бити Југославија и да ли ће она на своја недра пригрлити баш сав наш народ! Куда ће и докле ће ићи границе Југославије за њега је проблем тек другог или трећег реда. Њему је главно да се у Југославији оствари не целокупан наш национални програм него «друштвени