О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

Кају. 5

идеал, демократски до краја.» Управо онако као што су урадили бољшевици у Русији, уступајући непријатељу колико год хоће територије, а њима да остане шта му драго, само да бар ту могу остварити — «друштвени идеал.» Зато што проблем Југославије није за њега у првом реду проблем њених граница, г. Слепчевић нам и говори даље овако:

« Озарена ореолом херојским државна идеја српска данас је лепша него икад, и у великом делу народа њу није лако заменити Југословенском. Традиционално је наше клање с Бугарима, али Југословенство тражи мирну реч п споразум на основу демократског принципа сваком своје.» (стр. 24).

На првом месту, овим што је рекао, г. Слепчевић нам каже да су и Бугари Југословени, а југословенство, вели, тражи «мирну реч и споразум на основу демократског приципа сваком своје.» И тим речима не обраћа се г. Слепчевић никоме другом него баш Србији. И ако је «државна идеја српска данас лепша иего икад,» те је «у великом делу народа није лако заменити југословенском,» ипак ви Срби, вели нам г. Слепчевић, чујте и уразумите се: Југословенство је ту, а оно тражи мирну реч и споразум с Бугарима на основу принципа сваком своје !

И то тако говори један Србин из Босне Србима из Србије, као да су ови отели нешто туђе, бугарско, и говори нам у тренуту када Бугари у окупираним деловима старе државе српскени у Маћедонији мећу под нож и жене и децу, и старце и младиће, да би нас уништили до сржи и на тај начин опустили земље које су заузели, јер живаљ у тим земљама, поред свих мука које подноси и злочина које над њим врши то г. Слепчевићево «југословенско» племе, још једнако, и речју иделом, говори даје Србин и српскога рода !!