О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

— +6—

Ја лично, господо, прешао бих преко ових лекција које нам г. Слепчевић, у име Југословенства, упућује, да не верујем да су оне израз средине, у којој се он креће и да нисам мислио да је потребно и вама, који све не читате и све не видите, обратити пажњу на то.

Бугари, господо, нису Југословени. Они у опште нису никакво племе југословенско. Они су порекла туранског, и сами то јавно кажу. Данас су сви Словени на једној страни, а на тој страни нису Бугари. Они суу логору којему је циљ извојевати ропство Словена. Од како су на Балкану, они су само примили нешто од Словена, али су у свима својим иоле виднијим особинама, а нарочито оним које се манифестују 'срцем и душом, остали Туранци, подмукли и груби, готови увек на злочин, па и против својих добротвора. Не само један словенски него и никакав други народ на свету, иоле честитији и поноснији на своју народну част, не би никад могао учинити онакву подлост према Русима, ослободитељима својим, какву су Бугари учинили. Аг. Слепчевић нам препоручује да према тим и таквим Бугарима, које чак и противу Истине и противу њихове рођење воље, трпа у Југословене, држимо « мирну реч» и с њима се споразумемо на «основу принципа сваком своје» !> И тражи нам то у име идеје југословенске! Као да Ће Југословенство бити здравије и честитије ако се ми будемо одрекли тражити да нам се врати

" Ми смо — вели бугарски лист «Камбана» у бр. од 15. априла т. г. — ушли у рат са иделном девизом : «ако Немачка мора пропасти ни Бугарска не треба да живи. Ми ратујемо не само да извршимо наше национално уједињење, него и да допринесемо да триумфује велика ствар германска, јер нам само Немачка може гарантовати мирно развиће.»