О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

6

српских социјалиста у Америци. Данас му они више нису ренегати. Данас је и сам усвојио њихов социјализам, баш и ако је распојасан и безидејан, као што он каже; данас је и он постао ренегат. Било му је то потребно учинити. Како би нам иначе могао рећи да је интерес Југословенства прићи Бугарима и споразумевати се с њима."

Но да оставимо на страну и ову болну појаву неразумљивог адвокатисања у корист Бугара, и то у име идеје југословенске, тако незавидно интерпретиране од г. Слепчевића. Рођен ван Србије, која је дала толику крв своје деце

„да ослободи и мајци Србији придружи земље,

5 Г. Слепчевић је, 1916 год., провео неко кратко време у Америци, обилазећи Србе и њихове колоније. Мимо осталога, он је међу тамошњим Србима констатовао и «извесне зле стране америчке културе,» од којих се плаши.

« Али наши Американци донеће у нашу земљу и извесне зле стране америчке културе, а нада све недисциплину. Највећа је махна америчких Срба нека општа распуштеност духова. То се у осталом довољно види и одавде, по листовима који до нас дођу. За време наших највећих катастрофа њихове су ситне размирице бивале веће него икад. То је највише утицај Америке, где је све тако распојасано.» (Петар Слепчевић: «Срби у Америци», стр. 94).

Бити у Америци неколико недеља, па имати претензију судити америчко друштво, у најмању руку је неозбиљно. Ако су Србиу Америци «недисципловани», ако се међу њима осећа нека «општа распуштеност духова» то не би био рђав утицај Америке него пре жалосни факт да се Срби, ни у овим мучним данима, нису отресли махна, које су собом у Америку донели, док, међутим, нису од Америчана умели примити оно што је добро.

Колико је нетачно тврђење да је у Америци «све тако распојасано» најбоље се види из ове данашње опште једнодушности и свести целог америчког друштва да унесе сву енергију у борбу за слободу, коју воде демократски народи против тираније и бруталности Централних Сила.

а