О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

404:

које су вековима настањене нашом српском браћом, које су представљале гро старе српске државе и које су пуне старих историјских споменика српских, овај « слободни интелектуалац, » занет данас идејом рускога бољшевизма о «друштвеним идеалима,» није кадар осетити ни љуј бав коју Србија има према рођеној сестри својо— Маћедонији, ни велики државни интерес наш: да не уступимо ни кутак те земље никоме ни за чију љубав, а камо ли једноме крвничком и некултурном народу као што су Бугари. Најпосле, ако је до принципа « сваком своје» онда и г. Слепчевић и сви други који мисле тако као он треба да знају да је Маћедонија наша: Турци је од Срба, а не од Бугара, отеше на Косову ; Срби је од Турака, а не од Бугара, повратише на Куманову и Битољу.

У сваком случају, ако су то ти «слободни интелектуалци,» који траже за себе директиву у националним питањима да би нас повели таквим путевима на какве г. Слепчевић указује, далеко им онда лепа кућа."

5 Пишући о југословенском питању, у |« Неуце Че Раглљ» од 15. марта, 1918. год. Огист Говен, познати француски публициста, наводи између осталога, и то, како се извесни Југословени питају: да ли, у случају уједињења Југословена, не би било добро да они жртвују један део Маћедоније, да би се олакшао један општи споразум и помирење с Бугарима, па онда наставља овако:

« Словенци и Хрвати, чији су погледи обрнути Јадранском Мору, не интересују се много за онај део Балкана, који је оријентисан према Егејском Мору. Они се боје да балканске бриге не апсорбују Србију и сувише на штету општих интереса нове државе, коју желе основати. Али Срби, поучени свирепим искушењима и који знају шта је то одговорност, не деле исто миљење о Егејском Мору. Они су убеђени да српска држава, било сама или у једној великој Југославији, мора имати слободан излаз на Егејско Море, ако хоће да живи и да се развија нормално. И са гледишта економског и са