О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

= Моб.

П

Као аргуменат да докаже како за пропагирање југословенске идеје нису само довољни службени кругови него треба употребити и неслужбене кругове — што ни мало и никоме није требало доказивати, пошто је то сваком паметном човеку познато и пошто српски службени кругови то одавно раде — г. Слепчевић, који је и сам од службених кругова употребљен за пропагирање југословенске идеје, наводи у свом поменутом предавању и ово:

«Дело југословенског уједињења дошло нам је за неколико година прерано. Југословенски национализам није довољно обухватио масе народне. Под притиском ратног терора оне су у Аустро-Угарској готово листом прожете п ако

гледишта војничког њој је неопходан излазак на Егејско Море. Једино он осигурава независност у погледу држава северно од Дунава и Драве. Излазак на Јадранско Море, било директно преко сопствене територије или индиректно преко територије пријатељске, не даје ни из далека исте гарантије. Јадранско је море један велики залив, чији улазак лако може бити затворен. .

« Због тога је, у 1918 и 1913 години, влада српска, уз једнодушно одобрење народа, сматрала за апсолутну потребу да добије и очува једну заједничку границу са Грчком, која је била постала господар Солуна и базе Вардара. Са разлога супротних, Бугарска захтеваше да јој се да Битољ, Охрид и једна пантљика земљишта албанског до Јадранског Мора. Радећи у исто време и за себе и за Аустро-Угарску, Бугарска хтеде да одвоји Србију од Грчке и да постане господар комуникација маћедонских. Да би задовољила своје амбиције, Бугарска се није повукла ни испред срамне издаје. Она пропаде у 1948 али успе у 1915 години. Ако Бугарска, при закључењу општег мира, добије територије албанске и маћедонске, које жели, она ће држати Србију под својом руком. Не може, дакле, бити свеједно Словенцима и Хрватима, хоће ли држава, чијој се судбини они желе придружити, имати своју слободу покрета према Егејском Мору. Реч је ту и о њиховој сопственој независности.»