О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

у ДЕ

не, можда, правим схватањем Југославије, а оно бар жељом да вазда раскину с Дунавском Монархијом п да се сједине с браћом из Србије и Црне Горе. Тај моменат згодно искоришћују наши тамошњи прваци споменутим плебисцитом, али се тим схватањем не могу похвалити ни наши службени кругови ни наше масе на страни.» (стр. 19). (Не могу, ваљда, због тога што и они не врше плебисцит или нешто слично томе).

Има у овом цитату из књиге г. Слепчевићеве две ствари на којима се треба задржати. Прва је ова:

Г. Слепчевић каже да наше народне масе у Аустро-Угарској, при све том што траже да раскину с Дунавском Монархијом и да се сједине с браћом из Србије и Црне Горе, нису прожете правим схватањем Југославије. Ја мислим, господо, да је баш то право схватање. Свако друго схватање Југославије скроз је погрешно, и може само бити од штете општој ствари. Народ хоће своју једноставну и независну државу, заједно са браћом из Србије и Црне Горе, и то јавно каже. Зар може бити правилнијег схватања Југославије од тога, израженог у тој жељи народнојг «Слободни интелектуалци» не би, у том погледу, имали шта поучавати наше народне масе, и пре би се они од њих имали чему поучити. Ако « слободни интелектуалци» држе да је «југословенски национализам,» који г. Слепчевић помиње, ствар која њима треба да послужи ради остварења њихових сепаратистичких и бољшевичких намера на штету народног јединства и на штету снаге наше будуће државе, грдно се варају ако мисле да ће масе нашег народа поћи за њима у том послу.

Факт што г. Слепчевић нема о нашем националном проблему исто схватање какво имају масе нашег народа и њихове вође не даје му