О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

паса и

наводи и пример неког Фрање Саксера, који се најпре беше солидарисао с резолуцијом Југословенског Одбора: «за уједињење изван АустроУгарске, а око Србије» па се «пошто, вели, посредује између многих Словенаца и њихових фамилија, и барата с великим масама новаца, повуче чим му Аустрија запрети, и шта више отворено нападе Југословенство у свом Гласу Народа.» '

Ајде што се повуче, али зашто и нападе“! Има пуно људи, под тим околностима као и тај Саксер, па се они нити повукоше из борбе, а још мање нападоше Југословенство.

Друга ствар у мало час поменутом цитату из г. Слепчевићевог предавања на коју бих вам желео скренути пажњу, то је једно тврђење, које треба исправити и један недостатак, можда случајна омашка, коју треба допунити ради тога да би се боље разумело оно што ћу вам даље рећи.

Не може се, господо, тврдити да су се наше народне масе у Аустро-Угарској проникле југословенском идејом због притиска данашњег ратног терора. То је и погрешно и неправедно. Данашњи ратни терор као и сваки други терор могао је родити жељу за раскидањем ланаца, за ослобођењем од тираније, онако у опште; али факт, што се та жеља изражава у нарочито одређеној форми, у томе да се она изврши путем уједињења у независну државу са браћом из Србије и Црне Горе — као што и г. Слепчевић каже — производ је других чинилаца и дугује се раду много ранијих фактора. У књижици Срби у Америци и сам г. Слепчевић вели: «победоносни балкански ратови једнако су окрилатили

" П. Слепчевић : «Срби у Америци», стр. 79, 80 и 81.