О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

саз ВВ.

Налазећи, као што смо видели, да Југословенство има онај и онакав идеал какав он мисли да је: «идеал културног хуманизма, идеал толерантног стапања,» г. Слепчевић је ударао замерањима и по српским службеним круговима и по Југословенском Одбору, па се најпосле обраћа и Омладини, и тражи да и она поради на томе «културном хуманизму,» да и она обаспе каменицама службене кругове, који у националном раду, вели, не признају директиву приватној иницијативи «слободних интелектуалаца» !!

« Омладино, твој глас неће бити бог зна од какве снаго у хаосу општем и нашем. Али наш национални напор, како рекох, не може да побеђује материјалном снагом, но само моралном. С тога је, Омладино, у времену наших мутних вода и вештих рибара, потребна ведра боја твојих застава и белина твог идеализма! У нашем покрету, у чијем сваком званичном центру чучи згрчена сенка по једног «Краља Тентене,» потребан је твој замах. Пре пола века, Омладина је била представник нашег националног живота. Знам, прошло је време таквим улогама њеним, цопште. Али ипак данашња слободна Омладина наша друг је оних младића који са неколико силних замаха распирише европски пожар. Друг је оне Омладине, која данас у Монархији говори, смелије него икад, за нашу потпуну слободну државу. Лепо је и дужност је твоја да заробљеним друговима твојим шиљеш самарићанска пакета, лепо је и потребно да свршаваш школу; али то није доста, на жалост, Јавно мишљење наше треба трести и решетати, а то није само дужност старијих интелектуалаца него п омладинска.» ,

Тако г. Слепчевић. У место да позива Омладину градити Југославију, он је позива да је још сад, и ако је нема, почне уређивати, позива је

3