О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

ов

да се и она уплете у општу партијску грају нашу, позива је да тресе и решета јавно мишљење! Пошто је, вели, прошло време кад је Омладина могла бити представник нашег националног живота (!), дај да и од ње направимо једну партијску бусију иза које ћемо трести и решетати јавно мнење! Само, говорећи тако заборавио је г. Слепчевић једну ствар: да би се нешто могло трести и решетати, потребно је умети то чинити, потребно. је знање и искуство. А Омладина нема довољно ни знања ни искуства за тај посао. И кад је он ипак позива да забатали школовање, или бар да га уполичи, он чини грех према Омладини и наноси јој увреду кад је по-

зива, њу, — без довољна знања и искуства да би сама могла радити — да изиграва букачку

гомилу и статира тамо где он мисли наметати своје идеје.

Давно је речено: на МИНИ свет остаје. Било би лудо порицати ту истину. Али исто тако треба имати на уму да свет никад нису држале незналице и они, који су само умели подизати празну грају. Свачему има своје време, речено је још у Светом Писму; па, и Омладина неће промашити време свога рада. Пустимо је саму себи. Немојмо је ми изазивати и зачикавати. Ако она сама налази да је довољно зрела и искусна да може трести и решетати јавно мишљење, добро. Али је пустимо да сама изабере пут којим ће у томе послу поћи, Немојмо тражити да иде нашим стазама и онда кад је на те стазе не би одвео њен сопствени инстикт и њен сопствени суд. Пустимо је и не ометајмо је у њеном природном развићу. Не покушавајмо заводити Омладину. Извесно је да Ће она сама погодити пут Истите и Добра.