О погрешкама у националној пропаганди. 2, Поводом књиге г. Николе Стојановића: La Serbie d'hier et de demain : предавање држано у Женеви 18. јуна, 1918. године

АД а

који тешко да би се могао догодити на Западу поред којим се та странка, преко разних агената својих, жели представити као права и је: дина демократска. странка у Србији. Само, то представљање нечини у својој сопственој одећи него у одећи странке радикалне, у одећи бали оне странке против које води најогорченију борбу и против које се удружује с другим странкама. Сад се самосталцима та политичка дружба свиђа и не смета ни мало њиховом «чистунству». А 1901. г. они се због таквог удруживања, како г. Стојановић каже, одвојише од радикала, ма да се ондашње прилике разликоваху од данашњих као небо од земље. Онда беше времена, за све, па ако хоћете и за постоловне страначке размирице, а данас нема времена за то, нити има места личним политичким теревенкама и уценама.

Ж

Ја не мислим да претерујем кад кажем да код данашњих шефова самосталске странке нема сређених политичких идеја и да странци самосталаца недостаје један здрав политички програм. Њени људи воде политику — како се то у нас каже — као занат : како им је кад потребно. Ако су пре викали на радикале што праве пакт с напредњацима, било је већ две прилике да и онис тим истим напредњацима буду у влади. У опште странка самосталаца је негативна. Изгледа ми да се цео њен политички програм свео на то: да се не управља земљом без њеног учешћа у влади, не ради добра земље него ради користи својих партизана. У колико јој се у том погледу више излазило у суврет њен је апетит бивао све већи. Није време сад опширније испитивати узроке таквом држању те странке. Једно се ипак може рећи: