О представничкој влади

сте више или мање неспособан за слободу: и ма да може бити добро за њега што ју је имао и за неко кратко време, он јепо свој прилици неће задуго уживати. Даље» један народ може да не буде вољан, пли да буде неспособан, да испуни оне дужности, које му неки особити облик владе задаје. Један суров народ, ма да је унеколико доступан блатосовима цивилизиваног друштва, може да буде неспособан да на делу показује ону уздржљивост, која се од њега пште: његове страсти могу да буду тако жестоке, или лична гордост његових чланова моље да буде тако претерана, да он не може да се одрече приватне борбе, па да остави законима, да истинске пли уображене увреде и неправде покајавају. У таквоме случају, једна. цивилизована влада, да би народу у истини од користи била, мораће у знатној мери бити деспотична, тако, да народ ле извршује своју контролу над њом, и да она радњу народа у знатној мери изпудно ограничава. Па онда, један народ не може се сматрати као дорастао за потпуну и неограничену слободу, ако неће да и сам

активно ирипомаже законима и јавним властима, да се на пут стане онима који зло чине. Где људи имају више склоности да сакрију једног кривца, него да га ухвате; где ће онџ, као Индијани, радгје криво заклети се у заштиту онога што их је поарао, него што ће хтети да сведоче противу њега, те да тиме труда себи дају, или да се пзлажу опасности освете; где они, као што се то у неким Европским земљама п у најновије време видети могло, кад један човек другога на јавној улици ножем прободе, заплазе на другу страну, јер је полиција дужна. да се о ствари брине, п јер им се чини да је сигурније не мешати се у оно што их се не тиче; где извршење смртне казни буни људе, а мучко убијство не потреса пх, — тујавневластиморају дабуду наоружане са много строжом влашћу за угушење зала, него иначе, јер први и неодољиви услови цивилизиваног живота немају се на чему другоме оснивати. Без сумње такво жалосно стање осе-