О представничкој влади

|

218

гласе за такве, и да уведу своја имена у једну листу. Позвали би се властелини који би желили гласати, да, означеног дана и на одређено место плин сами, лично дођу, или своје заступнике пошљу. Гласови би се узимали тако, да сваки властелин само за једног кандидата гласа. Сваки кандидат који би добио десет гласова, имао би се прогласити за изабрана. Ако би који кандидат добио више од десет гласова, свима који су гласали, осим десеторице, дозволило би се да повуку натраг своје гласове, пли десеторица из њиховог броја могли би се коцком изабрати. Ових десет били би тада његови бирачи, а осталима би било слободно, да своје гасове наново за ког друтог кандидата даду. Тај поступак обнављао би се све докле (уколико је могућно) сваки властелин који би у избору лично или преко заступника учествовао, не би представљен био. Ако би мањеод десет преостало, могло би се још и њима, ако их неби било мање од пет, допустити, да се сагласе на једног представника; ако ди би мање од пет бирача преостало, њихови гласови морали би се изгубити, или би им се могло допустити да их уступе коме од изабраних већ кандидата. Са тим незнатним изузетком сваки изабрани представник представљао би десет чланова властеле, који су сви не само гласали за њега, него су га још и међу свима кандидатима изабрали као онога, за кога су највише желили да буде њихов представник. Оним властелинима који неби били изабрани за представнике свога сталежа, требало би као у накнаду допустити, да могу бити изабрани за, представнике свога сталежа, требало би као у накнаду допустити, да могу бити изабрани за народну скупштину: та правда одриче се данас скотлендским и ирским властелинама у њиховоме сопственоме крају краљевине, докле заступање у дому лордова стоји отворено само бројно највећој партији у властели, а сви остали остају незаступљени. ;

Начин састављања сената, за који је овде реч узета,