О представничкој влади

219

не само да се чини да је по себи најбољи, него је и онај, за који историјски догађаји п данашњи примери сјајног успеха највише говоре. Међутим, то није једини могућан план који се даје предложити. Други могућан начин за. састављање другог дома био би: да овај буде изабран првим домом, који би био ограничен тако, да ни једног од својих чланова изабрати не може. Таква скупштина, излавећи, као и американски сенат, из народног избора премда посредног, неби се сматрала као у противности са демократијским установама, и задобила би по свој прилици знатна утицаја на народ. По начину њеног наименовања она би најмање могла распалити саревњивост народне скупштине, или доћи са овом у какав непријатељски судар. Товрх тога, она би (пошто би се о заступању мањине као што треба побринуло)скоро извесно била, добро састављена, и обухватила б6пл многе између оних најспособнијих људи, који, било случајно било што неби били вољни да траже, или неби били у стању да добију гласове једног народног бирачког скупа.

Најбоље уређење другог дома јесте оно, које сједињава највећи број људи слободни од сталежких интереса и предрасуда већине, и који немају у себи ништа, што би демократском осећању противно било. Међутим, ја и опет велим, да се ни у какав други дом не би могло поглавито поуздати за умеравање претежности коју би већина имала. Карактер представничке владе опредељује се уређењем народне скупштине. Упоређења са овим, сва друга питања о облику владе јесу незнатна.