О представничкој влади

294

помицањем напред, да сви ти остану у својим звањима, само за неко одређено време, па онда да се уклоне из службе, ако не бп наново постављени били: као што то правило влада данасу погледу постављања званичника, за главни штаб у британској војспи. То правило чин да је постављање на звања мање изложено саможивој спекулацији, почем се не утврђује за цео живот; исто правило даје још и сретства, да се, без увреде и за кога, ослободи од оних који најмање заслужују да се у звању оставе, па да се на звање доведу најспособније млађе снаге, за које се може бити никад места добило не бп, ако би се морало чекати да се то упразни смрћу или. вољним одступањем оних, који су се у звању затекли.

Савети би требало да буду само саветодавни, у овоме смислу: да министру самоме остане неподељена власт да последњу одлуку учини; али ни други не треба да их сматрају, ни они сами не треба да држе себе за оруђа, или за способне да се по вољи министра на улогу оруђа сведу. Саветници додати каквоме моћноме, н може бити самовољноме, човеку, треба да буду постављени у положај у коме они неће мођи, без нечасти, да не изразе своје мнење, и у комб онај коме су они додати, неће моћи да не саслуша њихове савете п да о њима не размисли, па било да их усвоји. пили да их не усвоји. Одношај који треба да постоји између једног старешине и таквих саветника, подудара се тачно са уређењем савета који су додати главноме управитељу и разним председништвима у Индији. Ти савети састављени су из људи који имају стручног знања о пословима Индије, што обично главни управитељ и други управитељи и немају, и што не би требало од њих ни тражити. По правилу, од сваког члана савета очекује се да даде какво мнење, што се наравно врло често у простоме одобравању састоји; алм ако има какве разлике у мишљењу, свакоме члану стоји до воље, да

Ек

разлоге свога мнења у протокол стави, што се не про-