О представничкој влади

номе човеку, па му придодати нужпе саветодавце, од којих ће сваки бити одговоран само за мнење које даде.

Уопште онај који стоји на челу једног одељења извршне власти, јесте прости политичар. Он може да буде добар политичар, и човек од заслуге; а где то по правилу није тако, влада је рђава. Али са његовом способности и знањем које он треба да има о општим интересима земље, само ће по случају бити сједињено и одговарајуће стручно знање оне гране послова, којом он има да управља. Нужно је, дакле, да му се стручни саветници додаду. Где је доста само имати искуства и практичне окретности, где се она својства која су нужна у једноме стручноме саветодавцу, могу сјединити у једној јединој добро-изабраној личности (као што то може да буде н. пр. код једног судског званичника), ту ће се постављењем једне такве личности за опште цели и неког скупа нижих званичника, за стручне појединости, одговорити потребама дане прилике. Али много чешће није доста да министар само једног зналца ствари за савет пита, и кад сам није са ствари добро познат, да бевусловно ради као што му тај каже. Често је нужно, да он, несамо покадкад него редовно, различна мнења саслушава, и да своје суђење развија већањем у каквом скупу саветодавца. То је, н. пр. особито нужно у пословима војеним и војено-бродарским. Министрима војепом и војено-бродарском, а по свој прилици и некима другима, требаће, дакле, додати један савет, састављен, бар у војеном и у војено- бродарском одељењу, из способних и искусних стручних зналада. Да би, упркос свакој промени у влади, осигурали земља људе најбоље за ту цељ, њихово постављење на звање треба, да. буде стално. Под тим ја разумем, да од њих не треба, као од лордова адмиралства, очекивати да даду оставку на звања чим се промени министарство које их је поставило. Али је добро правило, да сви који су у високим звањима, на које су се подигли избором, а не обичним