О представничкој влади

226

највишим круговима све више одзива налази; жеља: да се укине стручна грађанска служба, која гаји људе из којих се савете састављају, и која својим постојањем једина даје јемства да ћи они нешто вредити. Најважније начело добре владе у демократијскоме уставу, јесте: да ни једног званичника, извршне власти не бира народ, ни непосредним гласањем ни преко својих представника. да све послове владе иште се особата, спремност; способности за извршивање истих тако су особите и стручне, да их могу као што треба оценити само они људи, који их и сами унеколико имају, иди који су неко практично искуство о њима стекли. Да се изналазе људи који су најспособнији за извршивање јавних послова, не само да се изберу најбољи међу онима који се нуде, него да се изнађу Боји су абсолутно најбољи, и да се запамте сва способна лица са којима се сретне, да би се могла наћи кад затребају —. то је веома трудно, и за то се иште висока савесност п нежна моћ распознавања; а као што нема никакве јавне дужности која би се по правилу тако рђаво испуњавала, тако нема никаквен за коју би од веће важности било, да се изнуди највиша практична мера личне одговорноста, налагањем исте као особите обвезаности на високе званнчнике у разним струкама јавних послова. Сви потчињени јавни званичници, који се не постављају на који начин јавне конкуренције, треба да буду пзабрани на непосредну одговорност министра под којим ће служити. Министри, сви осим главног (председинка.) биће наравно изабрани главним министром; 4 главни министар, премда га у делу парлименат означује, треба. у једној краљевској влади, да круном званично постављен буде. Старешина који ниже званичнике поставља, треба једини да буде властан, и уклонити са звања сваког од њих који се уклонити може; а за већи број званичника треба да је правило, да се не могу уклонити са звања , осим због рђавог личног владања; јер од зва-