О представничкој влади

227

ничника који имају да раде све поједине јавне послове, и чије су способности публици уопште од много веће важности, неко и способности самих министара, било би заман очекивати, да се они посвете своме звању, и да прибављају знање и способности на коју сси министар често сасвим ослонити мора, ако би они у свако доба могли бити уклоњени са звања , бев кривице, само што би се министру прохтело, или што би његовим политичним интересима у рачун ишло, да на њихово место некога другога постави.

Треба ли глава извршне власти, у једној республиканској влади, да буде изузетак од начела које не допушта да се званичници извршне власти народним гласањем постављајур Је ли добро оно правило американског устава, које наређује, да сваке четврте године цео народ председника бирар То питање није слободно од тегоба. Бов сумње, у земљи као што је Америка, где се нема зебсти ни од каквог државног удара (сопр а4' ббаф), може да буде од неке користи, кад се главни министар учини уставно независан од законодавне скупштине, и кад се две велике гране владе, које обе, једна као и друга, у народу свога корена имају, и које су обе једнако народу одговарне, поставе једна према другој тако да се узајмно и снажно контролисати могу. План тај у сагласности је са оном неуморном тежњом, да се избегне усређивање (концевтрисање) великих власти у истим рукама, која је значајна црта американског савезног (федералног) устава. Али корист у томе случају искупљује се ва цену која премаша сваки разуман рачун њене вредности. Мени се чини, да би било боље да главни званичник у једној республици буде постављен отворено, као што се у једној уставној монархији главни министар у делу поставља, народним представништвом. Пре свега извесно је, да би онај који би се тако поставио, био један од одличнијих људи. Партија која има, већину у парлименту, поставила би по правилу свога

15%