О представничкој влади

==

228

сопетвенога вођа, који је увек једна од првих, и често од најглавнијих личности у политичном животу; докле у республиканском савезу Америке, одкад је изчезао са политичног поља онај од оснивалаца республике, који је своје другове преживео, председник савеза. јесте скоро увек или нека слабо позната личност, или неко ко је гласа стекао на другоме пољу, а не на политичноме. А то као што сам напред приметио, није никакав случај, негоје природна последица, положаја. Одлични људи једне партије, у избору који се простире на целу земљу, нису никад најупотребивији кандидати њени. Сви одлични људи направили су себи личних непријатеља, илп су нешто учинили, или бар неко мнење изјавили, што је противно коме мештанскоме или другоме знатноме одељењу друштва, и што би по свој прилици рђаво утицало на број гласова; докле за човека без знамените политичне прошлости, о коме се ништа друго не зна, него само да исповеда полптичну веру своје странке, ова је готова да свом снагом својом гласа. Лруги важан обзир јесте онај, који треба да се има на велике незгоде и неприлике, што их доноси непрекидан бирачки покрет. Кад се највише достојанство у држави после сваких неколико година народним избором има некоме да повери, дело време између једнога избора и другога проводи се у ономе што у ствари излази на врбовање гласова. Председник, министри, вође партија, и њихови присташи сви се предају бирачкој агитацији. Пажња целога друштва врзе се око голих личности политике, п свако политично питање претреса се и решава са мање обзира на његову заслугу, него на његов очекивани утицај на избор председника. Ако се хтео измислити систем који ће учинити, да партајски дух буде владајуће начело радње у свима јавним пословима, и који ће потстицати склоност не само да се од сваког пптања направи питање партије, него и да се питања покрећу у дели да би се на њима нове партије оснивале, тежко да би