О представничкој влади

12

свести на неки одређен израз и у праве границе. Кад се каже, да ће најјача снага у друштву направити се Н најјача у влади, шта се разуме ту под снагом» Не мишићи пи жиле; јер би иначе чиста, демократија била једини облик устава који би могао обстати. Простој снази мишића додајмо још ово двоје; сопственост и увиђавно 2Т, па ћемо доћи наближе истини, али је још достићи нећемо. Не само даје већина често притиснута мањином, него већина може да буде претежнпија и у сопствености и у личној умности, па опет да буде, силом пли другаче, потчињена мањини, која п у једном и у другом погледу ниже стоји него она. Да би ти разни основи снаге имали политичнор утицаја, морају се они организовати; а корист у организовању јесте наравно на страни оних, који владу у рувама имају. Једна странка која је у свима другим основима снаге много слабија, може ипак да све друге знатно надвали кад је власт владе у њеним рукама, п може да самом влашћу своју претежност дуго одржи, премда се, бев сумње, једна таква влада налази у ономе положају, који се у механици нестална равно- | тежа назива, као неко тело које би на своме тањем крају стојало, и које кад се једном из свога положаја помери, тежи да се вишем више удали од сво“ пређашњег стања, на место да се у ово поврати.

Али има још п јачег пребацивања противу те теорије о влади, у смислу у коме се она обично појпима. Снага у друштву која тежи да се претвори у политичну снагу, није снага која мирује, снага чисто пасивна, него је акивна снага; другим речима, снага која у истини раде, т. ј. један врло незнатан одломак од целе снате која се налази. Полптично говорећи, велики део те снаге састоји се у вољп. Како је могућно, дакле, да се основи политичне снаге пзрачунају, ако изоставимо из нашег рачуна ма шта што на вољу утиче Почем ови који у друштву снагу у рукама имају, најпосле п снагу у влади добијају, нема-ли се разлога мислити, да није вредно покушавати, да