О представничкој влади

|

4

982

суду о његовим општим заслугама, него имају само да изјаве, који од кандидата има највише њиховог личног поверења, или који најбоље представља њихово политично уверење. Један судија дужан је да поступи са својим политичним пријатељем, или својим најбољим познаником, онако исто као што поступа и са другимљудима; али би повреда дужности и несмисленост, ако би и један бирач тако радио. Из спасоносног утицаја који морално правосудство јавног мнења производи на судије, као и на све друге званичнике, неда се извести никакав доказ на, наш случај; јер баш и у томе погледу, оно што збиља може да има неког корисног утицаја на поступке једнога. судије, кад је овај способан за судско звање, није (изузев по неке политичке случајеве) мнење друштва уопште, него је то мнење само оне публике, која је у стању да као што треба оцени његово владање или његове способности, а то његови стручни другови, у ономе истоме суду у коме је и он. То нетреба разумети као да би ја хтео казати, да учешће велике публике у администрацији правде није од важности; оно је од највеће важности, алина којиначин 2 Правим извршењем неког дела судског звања, у својству поротника. То је један од оних неколико случајева у политици, у којима је боље, да народ ради сам, непосредно и лично, него преко својих представника; почем је то скоро једини случај у коме погрешке што их може да почини једно лице које власт извршује, могу боље да се поднесу, него последице које би се имале отуда, што би се оно за њих одговорним учинило. Кад би се један судија могао збацити са звања. народним гласом, когод би желио да дође на његово

место, правио би капитал за ту дељ од свију његових

судских решења; потрзао би их сва, у колико би само

за практично нашао, неправилном апелатом пред суд

јавнога мнења, које нивако неби било позвано да ствар

пресуди, а то што је или никако не би знало, или што

би о њој слушало без оне предохране и оне непристрас-