О представничкој влади

284

Што се тиче оног великог и важног тела, које сачињава трајну снагу јавне службе, за оне званичнике који се не мењају са менама политике, него остају у звању да сваког министра потпомогну њиховим исБуством пи предањима, да га обавесте њиховим знањем посла, и да управљају званичним појединостима под његовом општом контролом; на кратко, за оне који сачињавају ред стручних јавних званичника, и који се још у младости, као и други стручни људи, посвећују својој струци у нади да се напредно подижу на више ступње. њене, као што и у животу напредовали буду, за те званичнике очевидно се не може допустити, да буду излољени опасности, да ће изгубити њихово звање, и све плодове њихове пређашње службе, изузев случај у коме би се позитивно и озбиљно доказало, да су се рђаво владали. Ту се наравно, не разуме само онаква кривица, за коју се по закону казнити има, него и свако хотимично напуштање званичне дужности, и свако владање којим се осведочава непоузданост и недостојанство за оне цели, за које им је звање поверено, Почем, дакле, осим случаја личне кривице, нема другог пута да се од њих ослободи него овога: да сеони као пензионари публици на терет баце, то је од највеће важности, да се постављења у први мах добро учине; п тако остаје да сепромотри: којим начином постављања да се тој дељи најбоље одговори.

У првом постављању званичника мало се има 60јати да ће они који их бирају оскудевати у стручноме искуству и знању, али се много има бојати од њихове пристрасности и од њихових приватних или политичних интереса. Почем се ту, по правилу, постављају за званичнике млади људи, не као изучени стручњаци, него да би тек изучавали своју струку једино по чему се најбољи кандидати распознати могу, јесте напредак у обичним гранама вишег васпитања; а тај напредак даје се без тегобе определити, предпостављајући да се они