О представничкој влади

240

његова свеза са вишим васпитањем, може и без тог васпитања да се унапреди.

Али ма да би сепрви пут примало у владину службу на основу конкуренције у испиту, у највише случајева било би немогућно, да се и за даље унапређење такав услов пропише; а чини се да би даље унапређење добро било оснивати, као што се обично и сад оснива, на мешовитоме систему, по коме се гледа нешто на године службе, а нешто на особиту способност. Они којима се званичне дужности своде на саму искуствену радњу (рутину), треба да се по годинама службе унапређују у звању до највише тачке, за коју таква радња може довољна бити; а они, којима су поверена звања за која се иште особито поверење и стручна способност, треба да избере из средине стручних званичника старешина по својој увиђавности. А тај избор учиниће се по правилу поштено, ако се прво постављење оснива на отвореној конкуренцији у испиту; јер под тим системом званични персонал састојаће се уопште из људи који би, без њиховог званичног положаја, старешини непознати остали. Ако би међу њима било некога за кога би сеон, или његови политични пријатељи и подупирачи, заузимали, то би било тек изузетно, и само онда кад би тај поред својих познанства имао још, колико се то испитом при првом постављењу сазнати могло, бер онолико истинске заслуге колико и други. Али, чим не би било каквог веома снажног узрока да се звања из личних или партијских 06зпра поделе, било би увек јаког разлога, да сеза свако звање најспособнији човек избере, јер овај би био онај, који би му највише труда заштеђивао, и који би највише припомогао да се стече лепо име за добру управу јавних послова, које је нужно, и које се праведно урачунава у кредит министра, па ма колико да би својства, којима би се оно непосредно приписати имало, припадала званичницима који су му потчињени.