О представничкој влади

299

Каже нам се победоносно, да ни Клајв ни Уелингтон не би могли положити испит који је прописан за оне, што траже место инпџинирског кадета. То изгледа као да Клајв и Уашингтон, почем нису учинили нешто што се није искало од њих, не би могли да учине то и кад би се искало од њих. Ако би се само мислило, да нам се каже, да се и без тога велики генерал бити може, онда то важи п за много којешта што је од велике користи за велике генерале. Александар велики није никад ничуо о Вобановим правилима, нити је Јулиус Цезар и једну реч Француску знао. Каже нам се даље, да књижевни гњурци, а тај назив као да се придева свакоме ко је што из књига учио, не могу да буду добри за. телесна веџбања, нити могу да свикну господске (џентламенске) навике. Такве приметбе веома радо чине тупоглавци од положаја; тупоглавци могу мислити шта хоће, али они немају монопола, ни џентлменских навика, ни телесне окретности. Гдегод су та својства нужна, треба их сматрати, и особито на уму имати, не као искључивање духовних својстава, него као додатак овима. Међутим, ја сам извештен са стране која вере заслужује, да у војеној академији у Улвичу, кандидати који су примљени на основу конкуренције у испиту, јесу, у томе као ну свему другоме, бољи него они који су по староме спстему наименовања примљени, да они и свој екзерцир брже изуче, као што уопште један интелигентан човек све брже научи, него један који је ограничен; и да се они уопште у свему одличније понашају, него њихови предходници, тако да власти академије нестрпељиво чекаје онај дан, кад ће тамо и последњих остатака старог квасца нестати. Ако је то тако, -а лако је сазнати је-ли то тако, можемо се надати, да ћемо скоро последњи пут чути: да незнање даје бољу способност, него знање, ва војено, па још пре иза свако друго звање, и да свако добро својство, па ма колико незнатна да би се чинила