О представничкој влади

298 -

свога знања, па да и од њега користи има. Та прилика даје се, не да би се имао један разлог више за одбиЈање, него да би се имало једно сретство више за успех. Џа онда нам се поставља питање: да-ли оно знање што св у овом, или оном, и другом одговору на испиту предпоставља, јесте такво да може бити од какве користи кандидату и пошто он своју цељ достигне. Мнења су веома подељена у питању које је знање од користи. И данас још неки људи (а међу њима и бивши министар спољашњих послова) мисле, да је правопис без сваке користи за једног дипломатског агента, или владиног секретара. Само у једноме као да се противници слажу, а то: да опште духовно образовање није од користи у тим звањима, па ма што друго да би од користи било. Ако је, међутим (као што ја мислим да јесте) то образовање од користи, или ако је уопште какво васпитање од користи, онда се мора и кандидат испитати онако, вако ће се најбоље видети, да-ли он тога образовања или васпитања има, или нема. Да би се уверило, да-ли је добро васпитан, мора се он питати и о ономе што треба да зна ако је добро васпитан, па ма то и не било у непосредној свези са звањем које он тражи. Хоће-ли они који веле да није нужно да се он испитује из класичких језика н математике, у земљи где сети предмети једини редовно уче, казати нам бар: па о чему би хтели онп да се кандидат питар Изгледа, међутим, да се ту онолико противи испитивању у тим предметима, колико и испитивању у ма коме другоме предмету. Ако би они који испитују, допустили да се даде приступа и онима, који нису прошли кроз наше обичне више школе, али којо за оно мало знања што се ту учи, дају накнаде у каквом другом већем знању, и ако би с тога хтели у рачун узети папредак у каквој другој науци, која је од праве користи, њима би се и за то замерило. Противнике не може задовољити ништа друго, него слободан приступ потпуног незнања.