О представничкој влади

14

беху испуњени оним идејама, које их наскоро онако скупо сташе. Заиста је то пример који снажно доказује, колико је проста Фивична и економна снага далеко од тога, да сама целу друштвену снагу сачини. Не каквом меном у размерености материјалних интереса, него распростирањем моралних убеђења учињено је, да престане робство прнаца у Британским областима иу другим земљама, Мужици у Русији имају да припишу своје ослобођење, ако не чуству дужности, бар развитку здравије свести о правим интересима државе. Што људи мисле, то их опредељује како да раде; н ма да мњења пи уверења људи средње способности зависе више од њиховог личног положаја, него од разума, опет неће мало утицаја имати на њих мнења ин уверења оних, којима је лични положај другачији, и сједињен ауторитет оних, који су се учалп. Ако се, дакле учени људи уопште могу довестл до тога да признаду, да ово друштвено уређење, пли ова политична или друга, установа ваља, а оно уређење п она установа да не ваља; да једно уређење или једну установу треба желити, а друго уређење или другу установу одбацити, тиме ће се врло много припомоћи, да се једноме уређењу или једној установи даде она претежност друштвене снаге, којом ће се одржати моћи, а другоме уређењу или другој установи да се таква претежност одузме. Правило које учи, да влада једне земље јесте оно, што је друштвене снате које се у земљи налазе, гоне да буде, то правило истинито је само у ономе смислу, у коме око потпомаже а не обара покушавање: да се учини н разуман пзбор пзмеђу свију облика владе, који се у по стању друштва дају у дело привести.