О представничкој влади

ГЛАВА П,

Бритерпум доброг облика владе.

Почем облик владе за неку извесну земљу може (код неким одређеним условима) да буде предмет избора, треба да пспитамо: који разлог да буде меродаван у томе избору; по каквима-ли знацима да сераспозна, облик владе који најбоље може да одговори интересима, извесног друштва.

Пре него што би се упустили у то испитивање, може се учинити да је нужно, да се определп које су прави послови владе; јер, као што је влада само неко сретство, ваљаност тога сретства за пзбор мора зависити од његове ваљаности за цел, којој треба да служи. Али, тај начин опредељивања задатка даје мање потпоре испитивању које се по њему чини, него што се може мислити; а не допушта ни да се целина питања сагледа. Јер пре свега, прави послови владе нису ништа утврђено, него су у свакоме стању друштва другачији; много огромнији у стању назадка, него у стању напредка. Па, онда, значај неке владе, или неког скупа политичних установа, не може се потпуно оценити ако нашу пажњу ограничимо на законити круг владиних послова. Јер ако се у томе кругу природно налазе добра својства једне владе, не налазе, се нажалост, пи њена рђава својства. Сваку врсту и сваку меру зла које род човечији може да, осети, може народу његова влада да нанесе; а од свега добра које се друштвеним животом постићи даје, не може се остварити