О представничкој влади

16

више, него колико уређење владе припомаже да се тај живот оствари, и колико поља оно за то остварење отвара. Да не говоримо 0 посредним последицама, и непосредно мешање јавних власти нема других природних граница, него што су границе човечијег живота; а јтицај владе на благостање друштва може се испитати п оценити, само кад се промотри скуп интереса делог човештва. Као што за оцену добре и рђаве владе морамо да расудимо о тако многостручноме предмету, као што је скуп интереса свега друштва, ми би радо покушали да те интересе упоредимо онако, како би их наш дух у опредељеним редовима сагледати могао, и како би се могла означити она својства, која чине да један облик владе може да одговори свакоме од тих разних интереса. Била би велика олакшица, кад би ми могли рећи, да се добро друштва састоји из тих п тих основа; да један од тих основа пште овакве услове, а другп онакве; и да она влада, која све те услове у највећој мери сједињава, мора бити најбоља. Тако би се теорија о влади саставила из разних теорема (правила) о основима који сачињавају добро стање друштва. Да се поброји и упореди све оно што сачињава друштвено благостање, тако да буде могућно таква правила саставити, то, нажалост, није лак посао. Највише оних који су у прошлом пили у садашњем нараштоју · политичну философију поле опширније изучавали, осетили су важност таквог упоређења ; али покушаји што су за то чињени, своде се, колико ја знам, на један прост корак. Упоређење се започиње и свршава деобом друштвених услова на двоје, на ред и напредак (по начину говора Француских мислилаца); на трајност (реттапепсе) п напредовање по речима Колериџа. Та деоба изгледа вероватна п јесте примамљива, а то што су њена два члана привидно у строгој противности међу собом, п што се опазно разликују осећања на која се они позивају. Али се бојати, да ће разликовање између реда, или