О представничкој влади

ГЛАВА Ху

0 народности, у њеној свези са нредставничкон влалом

За неки део човештва може се рећи да сачињава народност, кад су људи који њему припадоју, заједничким симпатијама међу собом уједињени, симпатијама које не владају између њих п других људи, које чине "да онп радије једно с другим раде, него са другим људима, и да желе да буду под истом владом, п да ту владу сачињавају искључно шали сни сами, пли један део њихов. То чуство народности може се равним узроцима зачети. Понекад оно долази од пстоветности расе и порекла. Истоветност језика и истоветност вере зватно му припомажу. географске границе припадају узроцима који га производе. Али од свију. уврока најјачи су ови: истоветност политичне прошлости, једна народна истораја, па дакле п заједнина спомева; заједнички понос и стид, заједничка радост и жалост, у свези са пстим догађајима у прошлости. Међутим, ни једна од тих околности нити је неодољива, нити нужно довољна по себи. Швајцарска има јако чуство народности, ма да се кантони разликују међу собом у расд, у језику и у верозакону. Сицилија се досад осећала сасвим различна у народности од Напољске, упркос истоветности верозакона, упркос скоро потпуној једнакости говора, п упркос томе што имају много заједничких историјских спомена. Фламанске и валонске области Белгије, упркос различности раса п језика, имају много више осећања заједничке народности, него што имају