О представничкој влади

— = – 261 прве са Холандијом, а последње са Француском. Али, уопште чуство народности слаби се саравмерно, кад нема ма кога одоних узрока, који припомажу раввитку његовом. Истоветношћу језика, књижевности и унеколико расе и спомена, одржано је у знатној снази чуство народности међу разним деловима германског имена, премда они у истини никад нису били уједињени под једном истом владом: алп, то чуство није се никад код разних држава развило до жеље, да се одрекну своје самосталности. Међу Италијанима истоветност (непотпуна) говора, = књижевности, у свези са географским положајем, који их особитом међом дели од других земаља, и, може бити Више него ишта друго, заједничко име, које чини да. се они сви поносе делима која су некада они што су то име носили, на пољу вештина, оружја, политике, верозаконског господарства, науке и књижевности починили, | __та истоветност и то име пробудили су чуство народности, које, ма да је још несавршено, опет је толико, да. је могло произвести велике догађаје, који се пред нама збивају, упркос великој смеси раса, и ма да они нису били никада, ни у старој ни у новијој историји, под једНом истом владом, осим докле се та влада ширила, или тежила да се рашири, над већим делом света 34, који се тада знало.

Где чуства народности у снази има, оно је већ по себи разлог за сједињење свију чланова народности под једном истом Владом, и то владом која је само за њих опредељена. Тиме се само каже, да питање о влади треба, да реше они над којима се влада. Тешко да би се знало; шта неки део човечијег рода може слободно чинити, ако не би смео определити, с којом од разних задруга људских да се удружи. Али чим један народ сазре за слободне установе, онда има, још и другог важнијег разлога. Слободне установе скоро су немогућне у једној држави скрпљеној из трију разних народности. Међу људима без Аружевног осећања, особито кад они разне језике говоре