О представничкој влади

262

и читају, не може да буде оног уједињеног јавног мнења, које је нужно за радњу представничке владе. Утицаји који образују мнења п опредељују политична дела, јесу равлични у разним деловима државе. Један вођ ужива поверење у једноме крају земље, а други у другоме. Тима разним крајевима не долазе исте књиге, исте новине, брошире и беседе. Један крај не зна каква мнења и какви утицаји циркулишу у другоме. Исти догађаји, иста дела, исти систем владе додирују их разним начином; свака народност боји се више опасности од других народности, него од заједничког судије, државе. Њихове узајмне антипатије јесу уопште много јаче, него њихова одвратност од владе. Да се која од њих осећа потиштена политиком заједничког владара, то је доста па да се друга определи да потпомаже ту полптику. Па и кад су све потиштене, ни једна не осећа да може рачунати на верност друге у заједничком отпору; ни једна није толико јака да би се сама одупрети могла, и свака може разложно мислити, да ће она своју корист најбоље заступити, ако придобије наклоност владе противу других. Поврх свега нема ту оног великог јемства, на које се једино у последњој нужди рачунати може противу деспотизма владе, а то је симпатија између војске и народа. Војска је у свакоме друштву онај део, у коме се, по природи ствари, разлика између суграђана и странаца најдабље и најјаче осећа. Осталоме народу странци су само туђинци; али војнику су они људи противу којих оп прве недеље може бити позван, да се на живот иди на смрт бори. Разлика између њега и њих њему је као разлика између пријатеља и непријатеља — а можемо скоро рећи као између људи п друге које животиње; јер у погледу на непријатеља, једини закон јесте закон силе, а једино ублажење јесте као и наспрам друге животиње, оно које од саме човечности долази. Војници по чијем осећању половина, пили три четвртине поданика једне исте владе јесу странци, неће се много више уздржавати од клања ових,