О представничкој влади

266

та измешаност учинила могућна, нужни су особити услови Околности које се ту појављују, п које утичу на резултат, могу се на равличан начин стицати и сједињавати.

Народности сједињене под једном истом владом могу у бројевима и у снази одпридике једнаке бити, а могу бити п врло неједнаке. Ако су неједнаке, она која, је бројем слабија, може да надмаша, у цивилизацији опу која је бројем јача, а може и да ниже стоји него ова. Предпоставимо- да она више стоји, него ова, та претежност може је поставити у стање, да добије госпо= дарство над другом, или она може да буде надваљена суровом снагом, па да се под јарам доведе. Ово последње јесте сама несрећа за човечији род, и против тога део цивилизовани свет треба сложно да се на оружје дигне, Кад је Македонија Грчку прогутала, то је била једна од највећих несрећа, које су пкада свет снаћи могле; па таква би несрећа била, п кад би Русија коју од главних држава Европе прогутала.

Ако би мање народности, које би по нашој предпоставци напредније биле, могле да надвладају веће, као што су Македонци, поткрепљени Грцима, потчинили Азију, а Интлези Индију, то би често био доблтак за пивилизацију; али освојачи и освојени не могу у томе случају живити заједно под истим слободним установама. Ако би освојаче прогутао народ који је мање од њих напредан, то би било зло; над побеђенима мора се владати као над поданицима, а стање стварп које отуд постаје, пили је благослов или несрећа, као што потчињени народ јесте или није доспео до оног ступња развитка, на коме се сматра као неправда и увреда, да се не буде под слободном владом, п као што се освојачи служе или не служе својом претежности онако, како ће се освојени спремити за виши ступањ развитка. О томе ћемо наро= чито говорити у једној од следећих глава.

Кад је народност која успе да надвлада другу, уједно и бројно јача и у дивилизацији напреднија, а особито