О представничкој влади

271

одржање савезне свезе у снази, и то не само упркос веровакону у оно време, кад је верозаквон био велики извор непомиривог политичног непријатељства по целој Европи, него и у пркос свима недостатцима самог савезног устава. У Америци, где се у највишој мери налазаху сви услови за одржање савеза, а само му сметаше различност установа, у погледу јединог, али најважнијег чланка, робства, та једина разлика учинила је, да се две велике гране савеза у својим сиипатијама једна од друге толико отуђе, да се сад збиља раскида свеза која је за обе њих толико вредила.

Други услов за сталност савезне владе јесте: да поједине државе нису толико снажне, да би за, одбрану противу страног нападања могле рачунати на, своју посебну снагу. Аво би биле толико снажне, оне би биле селоне да верују, да савезом са другима не добијају у Бакнаду онолико, колико жртвују од своје сопствене слободе рада; и услед тога, кадгод би се политика савеза, у стварима за које је он опредељен, разлпковала од политике коју би који од његових чланова за себе водио, унутрашњи раздор делова био би у опасности да изиђе на потпуно раскидање свезе, а то што се не би колико треба бринуло за одржање савеза.

Трећи услов, који није мање важан него што су прва два, јесте: да између разних уговарајућих држава не буде врло велике неједнакости у снази. Оне не могу, наравно, бити сасвим једнаке у изворима снаге; у сва-= коме савезу биће неке поступности у снави између његових чланова, неки ће имати више народа, богаства и цивилизације, него други. Између Новог Јорка и Род Ајланда, између Берна и Цуга, или Глариса, има знатне равлике у богатству иу народноме насељењу. Главно је, да ни једна држава не буде толико снажнија од других, да се са више њих сједињених у снази мерити може. Ако би се једна, и само једна, таква држава налазила, она би радила да овлада заједничким већањем; ако би лх