О представничкој влади

272

биле две, неби им се могло одолети кад су у слози; а _кадгод би несложне биле, све би се решавало борбом ва првенство између тих двеју супарница. Тај једини разлог доста, је, па да се Немачки савез «сведе на никакво значење, негледећи на његово жалосно унутрашње уре1 Он неприпомаже ни једној од правих цели савеза. н никад није даб Немачкој једнак царински систем, па ни једнак новчани систем, него је послужио само, да Аустрија и Прусија ОВ законита изговора за војено посредовање, ради потпоре појединих владара у одржавању њихових поданика у покорности према деспотизму. А у погледу на спољашње одношаје, савез би учинио да цела Немачка зависи од Прусије, кад не би било Аустрије, или од Аустријекад неби било Прусије; а међутим, малим владарима неби остало ништа друго, вето да буду приврженици једне пли друге силе, или да са страним владама противу обеју интригују.

Има два начина за организовање савеза. По једноме начину савезне власти могу представљати саме владе, п њихова акта могу бити обвезна само за владе као такве; а по другоме, оне могу бити властие, да издају закон и наредбе што поједине грађане непосредно обвезују. Примера за први начин даје устав тако назв. немачког савеза, и устав Швајпарске какав беше пре 1847. Тај начин покушаван је у Америци за неколико година одмах после рата за независност. да друго начело даје прпмера постојећи устав республиканскот савеза Амерпке; то начело усвојио је и Швајцарски савез у течају посљедњих дванајост година. Сабор республиканскот савеза Америке јесте битни део владе сваке поједине државе. У кругу своје власти он прави законе којима је сваки грађанин дужан покоравати се, извршује те законе преко својих сопствених грађана, и изнуђава лос лушност према њима средством својих сопствених судова. То је једино начело за које се показало, или за које ће се пкада показати, да производи снажну савезну владу. Оје-

с