О представничкој влади

273

дињење између самих влада јесте прости савез, пи подлежи свима случајностима које чине да савези нису сигурни. Кад би акта председника п сабора била обвезна само за владе Ново-Јоршку, Вирџинску или Пенсилванску, и кад би се она могла увести у практику само сретством налога, што би те владе давале званичницима које су оне поставиле, и који су њиховим сопственим судовима одговорни, онда се никад неби извршио ни један налог савезне владе, који се не би допадао мештанској већини. Кад се неки захтеви на какву владу управе, па ова неће да их испуни, онда је рат једино сретство, да се ти захтеви освештају, или да се њихово испунење изнуди. Ту би савезна војска морала увек бити спремна, да изнуди извршење одлука које би савез донео, но којима, би се ова или она држава одупирала; а морала би се имати на уму и вероватност, да друге државе које би симпатисале са оном што се противи одлукама савеза, па би може бити и њено мнење о спорним тачкама, делиле, — дате државе не би послале своје војске да бране савез, ако их не би још придружиле војсци оне државе, која се противу савеза бори. Такав савез пре би био узрок него сметња унутрашњим ратовима; а што он није имао такве последице у Швајцарској, до догађаја оних година, које су 1847. као најближе предходиле, то се равјасњује тиме, што је савезна, влада, своју слободу тако дубоко осећала, да је једва кад покушала да праву власт употреби. У Америци се покушавало да се савез по томе начелу уреди, али покушај тај пропао је већ после неколико година, на срећу докле још беху живи они људи од великог знања и стеченог уважења, који су основали независност республике, те су они могли да је проведу и кроз тешко прелазно време. „Федералист,“ збирка састава. које су тројица од тих одличних мужева написали, за разјаснење и одбрану новог савезног устава, докле су још чекали да га народ прими, и сад је најпоучнија, расправа коју о савезној влади имамо. У Немачкој неса-

ПРЕДСТАВНИЧКА ВЛАЛА 18