О представничкој влади

278

лико раширила, да о трошку савеза и друмове и ванале градити може. Само у преговорима са страним силама власт савезне владе јесте по нужди потпуна. У свему другоме зависи уопште од воље становника савезних 5емаља да-ли свеза савеза да буде тешња илп лабавија, п колико они да жртвују од своје пределне слободе рада, да би у пунијој мери уживали благосове ујединења у један народ.

Што се тиче целисходног уређења савезне владе по себи, о томе није нужно много говорити. Она се наравно састоји из законодавне и извршне власти, а уређење сваке те власти подлежи истим начелима, којима и уређење представничких влада уобште. Што се тиче начина примене тих обштих начела на једну савезну владу, као да је веома мудро оно наређење американског устава: да се сабор састоји из два дома, п да један од ових буде састављен по саразмеру народног насељења, почем свака, држава има право да пошље у њега број представника који одговара броју њених становника, а други да не представља грађане него владе држава, и да свака држава, била она велика илп мала, буде представљена у њему једнаким бројем чланова. То наређење неда силнијим државама да над осталима насиље шире, и ујамчава права која су задржана (резервисана) за владе појединих држава, почем чини да није могућно, уколико се начином заступања спречити може, да прође кроз сабор ни једна мера докле не буде одобрена не само већином грађана, него п већином држава. Ја сам већ напред напоменуо какву још корист доноси то наређење, тиме што повећава обичну меру способности у једноме од двају саборских домова. Почем чланове сената постављају изабрана тела, Т. ј. законодавне скупштине равних држава, скупштине чији ће избор, пре него народни, из разлога који су већ наведени, пасти на одличне људе, и које имају не само моћи, него п снажне побуде да изберу какве треба људе, јер утицај њихове државе на