О представничкој влади

252

буду, у предрачунима за годину, размерени на разне жупаније, по некој општој продени њихових извора, па онда, да оно што свака има да плати, разреже мештанска скупштина по начелима која највише одговарају потребама места, и да се то укупно плати народној блатајни. Слично томе поступало се иу старој Француској монархији, у таконазваним рауз (4 еђаћа, од којих је свакој, пошто је саизволила, или пошто се од ње понскало да плати неку опредељену своту, било остављено да ову преко својих сопствених званичника равреже на становнике, и да тако избегне гњечећи деспотивам краљевских надзорника и под-заступника. Та повластица, спомиње се увек као једна од оних користи, које су поглавито припомогле, да те области буду, као што су неке од њих и биле, пветуће у Француској.

Истоветност државне владе даје се довести у сагласност са многим разним ступњима централизације, не само у администрацији него и у законодавству. Једак"' народ може имати жеље и способности за тешњу свегу него што је само савезна, докле његове мештанске ос0бености и ред историјског развитка чине, да су нужне знатне различности у појединостима његове владе, али ако се збиља са свију страна жели, да се у покушају успе, онда ће ретко бити икакве тегобе не само да се те различности одрже, него и да се оне уставним наређењем осигурају противу сваког покушаја спојења, осим ако би хтели они којих би се промена тицала.