О представничкој влади

284

ставничку владу. Такве су британске области у Америци џп у Аустралији. Друге су још далеко од тога стања; таква је на пр. Индија.

У зависним земљама првог реда ова земља је најпосле остварила, онако потпуно као редко која, право начело владе. Инглеска се увек у некој извесној мери осећала обвезана, да онима од њених спољашњих поданика, који су од њене сопствене крви, п који говоре њен језне, па.и некима који нису од њене крви, и које не говоре њен језик, даде представничке установе, уређене по примеру њених сопствених установа. Али, све до данашњег нараштаја она је рђаво поступала са другим земљама, што се тиче мере само-управе за коју им је дозволила да је пзвршују сретством оних представничких установа, које им је дала. Она је тражила да буде највиши судија и у њиховим чисто домаћим пословима, п да решава о тим пословима онако, како се њој буде чинило, да је најбоље, а не као што би оне саме за добро налазиле. Та практика беше природна последица погрешној теорији колонналне политике — која је некада у целој Европи владала, и коју још ни једна друга земља сасвим напустила није, — т.ј. теорији по којој су се колоније сматрале као вредне с тога, што дају тржишта за еспапе материнске земље, п то тржишта која другим земљама сасвим затворена бпти могу. Ту повластицу ми смо толико ценили, да смо мпслили, да је вредно, да је исвупимо уступањем колонијама оне исте повластице на нашем тржишту ва њихове пропзводе, коју смо тражили за наше еспапе на њиховоме тржишту. Тај значајни план, да се п оне и ми обогатимо, тиме што ћемо једно другоме плаћати огромне суме, од којих ће највећи део на путу заостајати, напуштен је од неког времена. Али рђави обичај да се мешамо у домаћу владу колонија, није престао одма чим смо напустили мисао да се њиме користимо. Ми смо и даље мучили колоније не за какву нашу корист, него за корист једне странке, или клике, међу