О представничкој влади

292

узору никако не теже, они су узурпатори, изједначени у кривичности са онима властољубцима и грабљивцима, који су се икада са судбом човештва титрали.

Као што је већ постало обично, и као што тељи да скоро пређе у опште ово правило: да напреднији народи назадније или у непосредној потчињености држе, или да над њима потпуни политични утицај шире, тако је у овоме веку мало задатака који би били важнији од овога питања: како да се то господарство организује тако, да оно буде благосов, а не проклетство, за потчињени народ, дајући му владу каква се сад као нај- боља постићи даје, п услове који говеју будућем трајном напредку. Али, начин спремања владе за те цели, не разуме се никако онако добро, као што се разуму услови добре владе у једноме народу који је способан да сам собом влада. Можемо управо рећи., да се тај начин у опште никако не разуме.

То се чини да је сасвим лако онима који на ствар површно гледе. Ако Индија (Н. пр.) није способна да сама собом влада, чини се да јој ништа више не треба него само један министар који ће њоме управљати, и тај министар, као и сви британски министри, да буде одтоворан британскоме парлименту. На несрећу, ма да је то најпростији начин на који се може покушати да се влада над једном независном земљом, он је скоро и најгори, и открива у својим браниоцима, потпуно неразумевање услова добре владе. Владати над једном земљом под одговорношћу пред народом те земље, и владати над једном 8емљом под одговорношћу пред народом друге земље, то су две сасвим различне ствари. Одличност прве владе јесте у томе, што је слобода боља него деспотизам, али последња влада је сама деспотизам. Једини избор који ту остаје, јесте избор деспотизма; а није извесно, да ће деспотизам двадесет милиона морати бити бољи, него деспотизам неколицине, пали једнога. Али је сасвим извесно, да ће деспотизам оних, који нити чују, нити виде,