О представничкој влади

298

нити знају што о својим поданицима, по многим изгледима бити гори, него деспотизам оних, који 0 својим поданицима чују, виде-и знају све што треба. Не мисли се обично, да непосредни агенти власти управљају боље зато што управљају у име одсуствујућег господара, и то господара који има да задовољи иљаду пречих интереса. Господар их може подвргнути строгој одговорности, пооштреној тешким казнима; али је врло сумњиво, да-ли ће те казни пасти управо на онога који их заслужи. Вазда само са великим тегобама и веома несавршено могу странци владати једном земљом, баш и кад између оних који владају, и оних над којима се влада, нема крајње разлике у обичајима и идејама. Странци не: деле осећања са народом. По светлости у којој се једна ствар њиховом сопствењом духу показује, или по начину на који се она њихових осећања дотиче, они не могу судити како ће она утицати на осећања, или показивати се духу потчињеног народа. Што онај који је рођен у земљи, па, је средње практичне способности, тако рећи по нагону зна, они то имају да уче све мало по мало, п увек само непотпуно, науком и искуством. да- · они, обичаји, друштвени одношаји, који су предмет њихове законодавне радње, место да су им од детињства познати, они су им сасвим страни. Где треба да се што у појединостима сазна, ту они понајвише морају да зависе од извештаја оних, који су у земљи рођени, и њима је врло тешко знати коме да верују. Потчињени народ гледа на њих се страхом, са подозрењем и по свој прилици са одговорношћу; он их ретко тражи осим за саможиве цели; и они су склони да мисле, да они који се робски клањају, заслужују да им се верује. Они су изложени опасности да презиру оне који су у земљи рођени: а ови су изложени опасности да не верују да странци ништа не чине у намери да потчињенима добро учине. То су само неколико од оних тегоба, с којима имају да се боре сви господари који поштено