О представничкој влади

298

без успеха, чинила, као што је свакоме читаоцу г. Хелпсове поучне историје познато. Да је шпанска влада била непосредно одговорна, јавноме мнењу Шпанске, питање је да-ли би она и тај покушај учинила била; јер би Шпањолци, без сумње, узели страну за своје хришћанске прпјатеље и сроднике, пре него за идолопоклонике. Насељеници, а не који су рођени у земљи, налазе пажње код публике господареће земље; њихове представе примају се ту за истину, јер они пмају и сретства и снаге да пажњу немарне и равнодушне публике на њих привуку. Неповерљива критика са којом Инглези, више него икоји други народ, имају обичај да претресају владање њихове земље наспрам странаца, обухвата обично само поступке јавних власти. У свакоме питању између владе и личности Ингдез вазда предпоставља, да влада нема право. Па кад пнглески насељеници управљају батерије инглеске политичне борбе противу једног бедема, који је плодигнут ради заштите оних, што су у земљи рођени, противу њихових напада, онда извршна власт, са њеним искреним али слабим тежњама за бољим чим, налази по правилу, да је за њен парлиментски утицај сигурније, и свакојако мање трудно, напустити споран подожај, него-ли га бранити.

Што ствар још гором чини, јесте ово: кад се јавно мнење, у име правде и човечности, позове на заштиту потчињеног друштва или расе (као што се оно у Инглеској позива, што јој на част служи), онолпко је вероватно да ће оно промашити дељ, колико и да ће је достићи. Јер у потчињеноме друштву има угњетача и угњетених, снажних личности плпи сталежа, и робова који пред њима пузе, а управо први, а не последњи, пмају сретства, да са пинглеској публици обрате. Један тирјанин или уживалац телесних наслада, коме је одузета власт што ју је злоупотребљавао, али коме се у место казни, даје средство да онако исто богато н сјајно живи, као и пре; једна гомпла привилегисаних спахија, који ишту да им