О представничкој влади

299

држава остави право на ренту од њихових земаља, које је за себе задржала; или, који сматрају као неправду сваки покушај којим би се тежило да се ослободи гомила од њиховог педења: тима није тешко наћи саможивих или сентименталних бранилаца у британском парламенту и у британској штампи. да ћутеће гомиле неће се никакав глас подићи.

Приметбе које су напред изложене, разјашњују снагу једног начела — за које би се могло рећи, да се само каже, кад не би изгледало, као да једва ко и помишља на њега —, а то овог начела: да је одговорност пред онпма над којима се влада, једно од најважнијих јемстава за добру владу, а одговорност пред другим ким, не само да таквога јемства не даје, него може да буде онако исто од штете, као и од користи. Одговорност брптанских господара Индије пред британским народом, јесте од користи, поглавито стога, што осигурава јаван претрес сваког владиног акта, о коме би се питање покренуло. Да се од тога претреса, користи има, за то није нужно да публика у гомили покренуто питање разуме, предпостављајући само да их у публици и неколико има, који то питање разумеју. Јер почем сама морална одговорностније одговорност према целокупноме народу, него према свакоме лојединце од оних, који су у стању да суде, мнења се могу онако исто мерити као и бројити, и одобравање или неодобравање једнога зналца ствари, може претезати над пресудом хиљаду других који ствар никако не равумеју. Бев сумње је од користи оно ограничење, које се непосредним господарима намеће тиме, што они могу бити доведени до тога, да се бране, п да бар један или двојица из пороте могу изрећи свој суд о њиховоме владању, премда ће суд осталих по свој прилици бити гори него никакав. То је сва корист коју Индија може имати од контроле што британски парлименат и народ над индијском владом извршују.

Не покушавањем да непосредно влада над једном