О представничкој влади

-900

земљом као што је Индија, него кад јој добре владаре даје, може инглески народ своју дужност према тој земљи испунити; и једва јој може дати горег, него што би био један инглески кабинетски министар, који би само о инглеској, а не и о индијској политици мислио; који би ретко остао у звању колико треба да остане, па да до= бије увиђавна учешћа у тако заплетеном предмету; на кога би измајсторисано јавно мнење, које је спремљено у парлименту, и које сачињавају два или три окретна говорника, онако снажно утицало, као кад би било право; докле он небибиони под једним утицајем образовања и положаја, који би га могли у стање поставити, да поштено и самостално суди. Једна слободна земља, која покуша да сретством једне гране своје сопствене извршне власти влада. над једном удаљеном зависном земљом, у којој живи другачији народ, промашиће скоро неизбежно цељ. Једини начин који даје неког изгледа за приличан успех, био би овај: да се влада сретством неког овлашћеног тела, које би саразмерно трајно било, а да се промењивој држав-= ној влади призна само право надзора и право одречног гласа. Таквог тела било је за Индију, а ја се бојим да ће и Индија и Енглеска скупо платити за кратковиду политику, по којој је тај посредачки орган владе укинут.

Није вредно говорити да такво опуномоћено тело не може имати све што се од добре владе иште; а 0с0бито да оно не може имати оне потпуне и вазда снажне истоветности интереса са онима над којима се влада, коју је тешко и онде постићи, где је народ, над којим се владати има, унеколико способан да сам о својим сопственим пословима бригу води. Шрава добра влада не слаже се са условима тога случаја. Ту се може бирати само између разних облика несавршенства. Задатак је, да се владајуће тело састави онако, како ће оно у тешким приликама имати што више интереса да влада добро, а што мање да влада рђаво. А ти услови налазе се нај-