О представничкој влади

901

боље у једном посредујућем телу. Опуномоћена администрација кориснија је увек од непосредне, потоме што. она само према онима над којима се влада, има дужно– сти да испуни. Она има само на њихове интересе да пази. Могућност која јој се даје да од рђаве владе користи. има, може се на особито малу меру свести — као што је у последњем уставу источно-индијске дружине и била, сведена —, и такво тело може се одржати сасвим слободно од сваког утицаја личних или сталежких, или ма којих других интереса. Кад би се домаћа влада и парлименат повели за таквим партајским утицајима, у извршивању власти која им у последњем ступњу припада, посредујуће тело било би известан заступник и бранилад зависне земље пред судом државе. Поврх тога, по– средујуће тело, по природном развитку ствари, састоји се поглавито из лица која су стекла стручног знања 0 томе делу државних послова, која су се за ове на самоме месту спремила, и која су њиховој управи свој живот поглавнто посветила. Имајући те способности, и немајући бојати се да ће своје звање изгубити због случаја. домаће политике, она сматрају свој карактер и позив. као истоветан са особитим задатком који им је поверен, и имају много трајнијег интереса у успеху своје администрадије, и у благостању земље којом управљају, него што један члан кабинета под једним представничким уставом може да има у доброј влади једне земље, којој он није непосредно позван да служи. У колико избор оних који имају да на месту воде бригу о управи, припада томе телу, утолико постављање званичника остаје изван буре партајских и парлиментских интрига, и слободно од утицаја. оних побуда, које наводе да се власт постављања злоупотреби за награду приврженика, или за придобивање оних који би иначе противници били, побуда које су од државника од средње честитости вазда, јаче, него чуство за савестно ислунење дужности, по којој треба да се нај-