О представничкој влади

902

способнији људи поставе. Да се та једна врета постављења колико је могућно од штетних утицаја сачува, то је важнпје, него да се сва друга звања у држави сачу= вају од онога, што би им се као најгоре догодити могло. Јер у свакој другој струци, ако је званичник неспособан, опште мнење друштва упућује га унеколико шта да ради; али у положају администратора једне зависне земље, у којој народ није у стању да над јавним пословима сам бди, карактер владе зависи сасвим од личних, моралних и умних способности званичника.

Не може се довољно наказивати, да у једној земљи као што је Индија, све зависи од личних својстава по способности владиних агената. Та истина јесте главно начело индијске администрације. Од онога дана, кад се почне мислити, да се у постављању лица на звања од поверења, у Индијп, може без казни управљати по споредним обзнрима који су у Инглеској већ од толике штете, почеће џ наше господарство у Индији падати и пропадати. поред искрене намере да се најбољи кандидат пзбере, не сме се рачунати да ће случај способне људе донети. Цео систем мора се удесити онако, како ће се такви људи образовати. Досад се тако и радило, и зато што сетако радило, наше господарство у Индији трајало је, ни ту се стално, н ако не врло брзо, напредовало у благостању и у доброј администрацији. Сад се са толиком горчином удара на тај систем, и ради сетако ревносно да се он обори, као да би васпитавање и спремање владиних званичника за њихов посао било нешто сасвим неразумно, пн нешто што- се бранити не може, неко неоправдиво мешање у права незнања и непскусности. Има неке мукле завере између оних, који би хтели да за своје пријатеље и сроднике индијска звања првог реда уграбе, и оних који се већ налазе у Индији, па би хтели да се из трговине чивита, или из канцеларије једног пуномоћника, подигну на звања са којих ће правдом управљати, или одређивати намете које ће мллнони људи имати да плате